Kičmeni stub (kralježnica), ramena, kukovi i ruke (uključujući laktove, zglobove šaka i nadlaktice) čine osnovu našeg mišićno-skeletnog sistema. Nažalost, ove strukture mogu biti pogođene brojnim oboljenjima – od vrlo čestih, poput bolova u leđima ili artritisa, do ređih sindroma i sistemskih bolesti. Posledice mogu biti bol, ukočenost, ograničena pokretljivost i narušen san. Kvalitet sna i adekvatna podrška tokom spavanja igraju važnu ulogu u zdravlju ovih struktura: odgovarajući dušek i jastuk mogu pomoći u prevenciji i ublažavanju simptoma mnogih stanja. U nastavku slede pregledi najvažnijih oboljenja kičme, ramena, kukova i ruku, kao i preporuke za odabir jastuka i dušeka i dodatni saveti za bolji san i zdravlje mišićno-skeletnog sistema.
Degenerativne bolesti kičme. Sa godinama gotovo svako iskusi izvesno “trošenje” kičmenog stuba. Nakon 40. godine većina ljudi ima određene degenerativne promene na pršljenovima i diskovima
Ove promene obuhvataju degenerativnu bolest diska (smanjenje elastičnosti i visine međupršljenskih diskova) i spondilozu (degenerativne promene na pršljenovima i zglobovima kičme). One često dovode do hroničnog bola u vratu ili donjem delu leđa, jutarnje ukočenosti i smanjene pokretljivosti. Bol u donjem delu leđa izuzetno je čest problem – procene pokazuju da 60–80% ljudi iskusi lumbalni bol bar jednom u životu.
Diskus hernija (hernija diska) je čest degenerativni problem: podrazumeva ispupčenje ili pucanje međupršljenskog diska, što može pritisnuti nervni koren. Posledica je često išijas – oštar bol koji se širi iz donjeg dela leđa niz nogu, praćen trnjenjem ili slabošću. Sličan mehanizam u vratnoj kičmi može uzrokovati bol i trnjenje u rukama (cervikalna radikulopatija).
Upalne reumatske bolesti. Pored “habanja” usled starosti, kičmu mogu zahvatiti i sistemske zapaljenske bolesti. Reumatoidni artritis (RA) je autoimuna bolest koja najčešće napada male zglobove šaka i stopala, ali može zahvatiti i veće zglobove i kičmu. RA izaziva upalu sinovije zglobova, dovodeći do bolova, otoka i ukočenosti. Vremenom može dovesti do oštećenja hrskavice i kosti. Može zahvatiti zglobove šaka, ručnih zglobova, laktova, ramena, kukova, kolena pa čak i vratni deo kičme
Ankilozirajući spondilitis (ankilozantni spondilitis, Behterevljeva bolest) je ređe zapaljensko oboljenje koje prvenstveno pogađa sakroilijačne zglobove i kičmu. Karakteriše ga hronična upala pršljenova i njihovih pripadajućih ligamenata, što vremenom može dovesti do okoštavanja i srastanja pršljenova (ankiloze). Osoba postupno gubi pokretljivost kičme, a može se razviti i izražena kifoza (pogrbljenost) usled srastanja kičmenih pršljenova. U težim slučajevima kičma poprima izgled “bambusovog štapa”. Ankilozirajući spondilitis najčešće počinje bolovima i ukočenošću u donjem delu leđa i karlici, naročito izraženim ujutru. Pored kičme, kod oko jedne trećine obolelih zahvaćeni su i kukovi i ramena što se manifestuje bolovima i ograničenim pokretima u tim zglobovima. Ova bolest pogađa pretežno mlađe muškarce, a zbog progresivnog toka važno je rano je prepoznati i lečiti radi očuvanja posture i pokretljivosti.
Deformiteti kičme. Strukturne anomalije kičmenog stuba mogu biti urođene ili stečene. Skolioza predstavlja bočno krivljenje kičme, dok je kifoza prekomerno iskrivljenje unazad (pogrbljenost). Blaži oblici često prolaze bez simptoma, ali teži deformiteti mogu izazvati bol, mišićnu napetost i pritisak na unutrašnje organe. Kod odraslih se mogu javiti degenerativna skolioza ili kifoza usled promena na pršljenovima i diskovima. Spondilolisteza je stanje gde jedan pršljen klizi napred u odnosu na donji, što može vršiti pritisak na živce i izazvati bol u leđima ili nogama.
Osteoporoza i prelomi. Kičmeni stub može trpeti i posledice sistemskih bolesti kostiju poput osteoporoze – gubitka koštane mase. Osteoporoza znatno slabi kosti, pa su kompresivni prelomi pršljenova česta komplikacija u starijem dobu. Ti prelomi mogu izazvati iznenadne jake bolove u leđima, gubitak visine i deformitet kičme (npr. pojačanu kifozu). Prelomi pršljenova ili kuka spadaju u najozbiljnije komplikacije osteoporoze
Kod teških osteoporotičnih oštećenja kičme, osoba se može pogrbiti i imati hronične bolove. Prevencija i lečenje osteoporoze (ishranom bogatom kalcijumom i vitaminom D, vežbanjem i lekovima po potrebi) važni su radi smanjenja rizika od ovih preloma.
Sve informacije o nšim proizvodima možete dobiti na broj telefona +381 11 4270 971 ili posetite nas website www.lederlux.rs.
Možete nas posetiti i u našem salonu u Mladenovcu radnim danima od 08:00 – 20:00 i subotom od 08:00 – 16:00.
Zglob kuka je jedan od najstabilnijih zglobova u telu, zahvaljujući dubokoj čašici karlice u koju uleže glava butne kosti. Ipak, upravo zato što nosi težinu čitavog tela, kuk je sklon oštećenjima usled opterećenja. Izvor:uhhospitals.org
Zapaljenske bolesti. Reumatoidni artritis relativno retko primarno pogađa kukove, ali može i tu dovesti do oštećenja zgloba, obično uz istovremeni artritis drugih zglobova. Ankilozantni spondilitis često zahvata sakroilijačne zglobove (između sakruma i karlice), što se manifestuje bolom u donjem delu leđa i zadnjici. U oko trećine slučajeva, spondilitis može zahvatiti i sam zglob kuka.
Upala zgloba kuka u sklopu ankilozantnog spondilitisa razvija se postepeno; bol se često oseća duboko u preponi ili zadnjici, a može se reflektovati ka kolenu. Kako bolest napreduje, upala može dovesti do razaranja zgloba kuka i potrebe za ugradnjom endoproteze u mlađem uzrastu. Psorijatični artritis (udružen sa psorijazom kože) i Reiterov sindrom (reaktivni artritis) takođe mogu uzrokovati artritis kuka, mada ređe.
Burzitis i tendinitis kuka. Trohanterični burzitis je čest uzrok bola sa spoljne strane kuka. Dolazi do upale sluzne vreće (burze) koja se nalazi preko koštane izbočine butne kosti (trohantera). Pacijent oseća lokalni bol na spoljašnjoj strani kuka, koji se pojačava pri ležanju na toj strani i hodu uz stepenice. Često se javlja kod trkača ili osoba koje puno hodaju, a leči se uglavnom odmorom, protivupalnim lekovima i vežbama istezanja/jačanja. Upale tetiva koje pokreću kuk (tetive mišića pregibača kuka ili zadnjice) takođe mogu izazvati bolove u predelu prepone ili zadnjice, naročito pri određenim pokretima.
Aseptička nekroza (avaskularna nekroza) glave femura. Radi se o ređem, ali ozbiljnom oboljenju kuka gde dolazi do odumiranja koštanog tkiva glave butne kosti zbog poremećaja krvotoka. Može nastati nakon dugotrajne upotrebe kortikosteroida, zloupotrebe alkohola, povrede ili bez jasnog uzroka. Manifestuje se bolom u kuku (prepona, natkolenica ili zadnjica) i šepanjem. Vremenom, oslabljena koštana glava može kolabirati (urušiti se), što dovodi do teške artroze. Lečenje u ranim fazama uključuje rasterećenje (štake) i razne procedure (dekompresija kosti), dok uznapredovala nekroza često zahteva ugradnju proteze kuka.
Druga stanja. Kongenitalna displazija kuka (nedovoljno razvijena čašica kuka pri rođenju) može dovesti do iščašenja kuka kod beba i kasnije do prerane artroze u odraslom dobu ako nije adekvatno lečena. Sindrom femoroacetabularnog impingementa je stanje kod mlađih osoba gde specifičan oblik zgloba uzrokuje sudaranje kosti pri pokretu – vremenom oštećuje hrskavicu i labrum, što može voditi ka artrozi. Prelomi kuka (najčešće vrata butne kosti) su česti kod osteoporoze i starijih osoba nakon pada; zahtevaju hiruršku intervenciju i mogu biti životno ugrožavajući kod slabijih bolesnika
Kao što je prikazano, mnoga oboljenja kičme i zglobova prate bol i ukočenost, što može značajno narušiti san. Obrnuto, loš i neadekvatan položaj tela tokom spavanja može pogoršati postojeće probleme ili doprineti razvoju novih. Kvalitetan ortopedski dušek i odgovarajući jastuk pružaju pravilnu podršku telu tokom noći, čime rasterećuju kičmu i zglobove, omogućavajući mišićima da se opuste i regenerišu. Evo kako i zašto dušeci i jastuci utiču na zdravlje kičme i zglobova, kao i preporuke kakve vrste odabrati:
Ne previše tvrd, ne previše mekan. Odgovarajuća čvrstoća dušeka od suštinskog je značaja za pravilno držanje kičme tokom sna. Previše mekan dušek dovodi do toga da telo “propada” – kičma se savija u neprirodan položaj (posebno lumbalni deo) i stvaraju se tačke pritiska na kukovima i ramenima. S druge strane, izrazito tvrd dušek neće pratiti prirodne krivine kičme, što može rezultovati napetošću i ukočenošću
. Idealno rešenje nalazi se u srednjoj zoni: istraživanja pokazuju da srednje čvrst dušek pruža najbolju kombinaciju podrške, udobnosti i pravilnog poravnanja kičmenog stuba
Jedan pregled studija zaključio je da srednje tvrdi dušeci poboljšavaju udobnost spavanja, kvalitet sna i poravnanje kičme (račisa) znatno bolje od tvrdih dušeka
Konkretno, u jednoj studiji je zabeleženo poboljšanje kvaliteta sna za čak 55% pri korišćenju srednje tvrdog dušeka, uz smanjenje hroničnog bola u leđima
Naravno, “srednje čvrsto” može da varira između proizvođača, pa je preporuka da isprobate dušek pre kupovine – legnite u položaj u kom spavate nekoliko minuta da osetite da li vam odgovara
Podrška prirodnim krivinama kičme. Dobar dušek treba da podrži neutralan položaj kičme dok ležimo – to znači da glava, ramena, kičma i kukovi treba da budu poravnati. Ako dušek propada u predelu struka ili ramena, dolazi do krivljenja kičme i pritiska na pršljenove. Previše tvrd dušek može ostaviti lumbalni deo kičme bez odgovarajuće potpore (jer prirodna krivina nije ispunjena), što takođe remeti poravnanje.
Srednje čvrsta podloga se prilagođava konturi tela dovoljno da ispuni praznine (npr. prostor između struka i dušeka kada ležimo na leđima), a opet drži telo na ravnoj ravni kako kukovi ili ramena ne bi upali preduboko. Time se kičmeni stub rasterećuje – pršljenovi ostaju u pravilnom položaju, a mišići mogu da se opuste. Pravilno poravnanje posebno je bitno za osobe sa degenerativnim promenama i diskus hernijom, kako bi se izbeglo dodatno pritiskanie živaca tokom noći. Takođe, osobe sa artritisom u donjem delu leđa osećaju manje jutarnje ukočenosti ako su spavale na podlozi koja održava dobro poravnanje kičme.
Udobnost i smanjenje pritiska. Kvalitetan dušek ravnomerno raspoređuje telesnu težinu i smanjuje stvaranje “tačaka pritiska”. To je važno za osobe sa bolnim zglobovima – na primer, kod artritisa kuka ili ramena, tvrda podloga može vršiti bolni pritisak na upaljeni zglob kada ležimo na boku. Memorijska pena, lateks i hibridni dušeci sa penom dobro amortizuju pritisak: prilagode se obliku tela i tako povećavaju površinu oslonca tela. Time se smanjuje tačkasto opterećenje na kuk, rame ili pete
Bolje rasterećenje pritiska znači manje bolnih buđenja tokom noći. Za osobe koje dugo leže (npr. zbog bolesti) ovakva svojstva dušeka pomažu i u prevenciji dekubitusa. Udoban dušek omogućava i neometano okretanje tokom spavanja – ako je dušek vrlo neudoban, osoba će se često buditi prilikom promene položaja. Stabilna i komforna podloga doprinosi kontinuitetu sna, što je ključno za oporavak mišića i zglobova.
Trajnost i zamena dušeka. Vremenom svaki dušek gubi svoja potpornu svojstva – pena se sabije, opruge oslabe. Istrošen dušek može početi da propada na sredini ili na mestima gde obično ležimo. To rezultuje lošijom podrškom i može ponovo dovesti do bolova uprkos prvobitnom kvalitetu proizvoda. Stručnjaci preporučuju zamenu dušeka svakih ~8-10 godina, u zavisnosti od kvaliteta izrade i telesne težine korisnika
Takođe, ako primetite vidljive deformacije (ulegnuća) ili osećate opruge, vreme je za novi dušek.
Posebno obratite pažnju ukoliko ste u međuvremenu doživeli veće promene (povreda leđa, značajan dobitak ili gubitak težine) – možda vam sada treba drugačiji stepen čvrstine.
Redovnom zamenom dušeka obezbeđujete konzistentnu podršku kičmi i zglobovima, prilagođenu vašim trenutnim potrebama.
Preporučene vrste dušeka. Danas postoji više tipova dušeka pogodnih za zdravlje kičme:
Dušeci od memorijske pene – prilagođavaju se obliku tela i dobro raspoređuju pritisak, odlični su za osobe sa bolovima u zglobovima jer smanjuju tačke pritiska. Nedostatak im može biti što zadržavaju toplotu i neki ih smatraju previše mekanim, pa je idealno birati memorijsku penu srednje čvrstine ili u kombinaciji sa čvršćom bazom (hibridni modeli).
Lateks dušeci – prirodni lateks ima sličnu sposobnost prilagođavanja telu kao memorijska pena, ali pruža čvršću elastičnu podršku i manje se greje. Lateks se smatra jednim od najboljih materijala za dušek jer kombinuje udobnost i čvrstinu, a veoma je dugotrajan. Ortopedi često preporučuju lateks dušeke za bol u leđima.
Hibridni dušeci (kombinacija opruga i pene) – moderni hibridni modeli imaju džepičaste opruge koje daju dobru potporu kičmi i stabilnost, dok slojevi pene (memorijske ili lateks) na vrhu obezbeđuju udobnost i rasterećenje pritiska. Ovakvi dušeci mogu biti dobar izbor za osobe koje žele i podršku i udobnost.
Ortopedski dušeci zonirane čvrstine – neki proizvođači nude dušeke sa različitim zonama tvrdoće (npr. tvrđi u predelu donjeg dela leđa, mekši za ramena) kako bi se još bolje postiglo pravilno poravnanje tela. To može biti korisno, ali najvažnije je subjektivno da li vam odgovara.
Bez obzira na vrstu, ključ je da dušek drži kičmu u neutralnom položaju i da se na njemu budite bez osećaja ukočenosti ili izraženog bola. Kvalitetan dušek koji odgovara vašim potrebama jedna je od najboljih investicija u zdravlje leđa i zglobova, kod nas možete pogledati mnoštvo dušeka koji su možda baš za vas. Pogledajte ponudu.
Pravilno poravnanje vrata. Funkcija jastuka je da održi glavu i vrat u liniji sa ostatkom kičme dok spavate. Opšte pravilo je da vrat treba da bude paralelan sa dušekom – ne sme biti savijen nadole niti nagnut previše nagore.
Previsok ili prenizak jastuk tera vrat iz neutralnog položaja: ako je jastuk suviše visok, vrat se savija unapred (ka bradi) pri spavanju na leđima, odnosno u stranu pri spavanju na boku; ako je suviše nizak (tanak), glava će pasti unazad na leđima ili će visiti na boku. Takav neprirodan položaj, naročito tokom više sati sna, može dovesti do bolova u vratu, ukočenosti i glavobolja
Dr Andrew Bang, kiropraktičar, upozorava da mnogi nesvesno spavaju s neodgovarajućim jastukom i tako provociraju probleme sa vratom i kičmom, koji postaju očigledni tek nakon dužeg vremena.
Najčešće se javljaju kronični bolovi i ukočenost u vratu, a loš položaj vrata može uticati i na ostatak kičme.
Odabir visine i oblika jastuka prema položaju spavanja. Idealan jastuk je onaj koji se prilagođava vašem omiljenom položaju spavanja i održava pravilan položaj vrata. Stručnjaci preporučuju tzv. ortopedske (anatomske) jastuke koji prate konturu vrata i glave.
Takvi jastuci imaju udubljenje za potiljak i uzdignuti deo za oslonac vrata. Kada ležite na leđima, glava leži u sredini jastuka, a vrat je oslonjen na niži valjak; kada spavate na boku, glava se oslanja na viši bočni valjak koji popunjava prostor između ramena i uva, držeći vrat pravo.
Na ovaj način kičma ostaje prava i u vratnom delu, bez bočnog uvijanja. Ako spavate na boku, jastuk treba da bude dovoljno visok i čvrst da popuni razmak od ramena do glave – glava ne sme da visi na dole ka dušeku. Kod spavanja na leđima, potreban je niži jastuk kako vrat ne bi bio gurnut suviše napred. Spavanje na stomaku generalno nije preporučljivo za vrat (jer je glava rotirana u stranu i kičma u neprirodnom luku), ali ako već spavate tako, birajte veoma tanak jastuk ili spavajte bez jastuka ispod glave, a jedan postavite ispod stomaka da smanjite luk u donjem delu leđa.
Važno je uskladiti visinu jastuka sa karakteristikama dušeka. Na primer, ako koristite veoma čvrst dušek koji malo tone pod vašom težinom, vaše rame neće mnogo utonuti kada ležite na boku – zato vam treba deblji jastuk da ispuni prostor od ramena do glave.
Suprotno tome, ako imate meki dušek ili dodatan naddušek (topper) na kojem rame značajno potone, biće vam potreban niži jastuk jer je razmak od glave do površine manji.
Materijali jastuka – šta je najbolje za vrat? Materijal punjenja jastuka utiče na nivo podrške. Klasični jastuci punjeni perjem veoma su mekani i mogu se spljoštiti tokom noći, ostavljajući vrat bez potpore. Iako su u početku udobni, pero se pomera kako se vi pomerate, pa takav jastuk često ne drži vrat stabilnim i može izazvati bol.
Stručnjaci zato sve manje preporučuju jastuke od perja za ljude sa bolovima u vratu. Memorijska pena i lateks pena su danas popularni materijali ortopedskih jastuka. Lateks se ističe kao odličan izbor – prirodni lateks pruža čvrstu podršku vratu, ali za razliku od memorijske pene ne greje toliko.
Manje zadržavanje toplote može biti značajno za miran san, jer pregrejavanje tokom noći remeti kontinuitet dubokog sna. Dr Bang ističe da je lateks generalno najbolji materijal za jastuk jer kombinuje podršku i udobnost bez preteranog zagrevanja.
Memorijska pena takođe pruža dobru ergonomsku podršku prilagođavajući se konturama vrata; ako vam smeta toplota, neki modeli imaju gel-hladnjake ili su iseckani na komadiće radi bolje cirkulacije vazduha. Važno je da jastuk od memorijske pene bude odgovarajuće visine i gustine – suviše mek jastuk od pene može dozvoliti da vam glava propadne preduboko. Jastuci od heljdinih ljuspica su prirodna opcija koja pruža čvrstu podršku i dobru ventilaciju (ostaju hladni), ali mogu proizvoditi šuštanje pri pokretu, što nekima smeta. Jastuci sa kombinovanim punjenjem (npr. pena iseckana sa vlaknima ili dodatkom gela) takođe postoje, ali nema dovoljno istraživanja koja bi ih jasno preporučila kao superiorne
– izbor često zavisi od ličnog osećaja.
Preporuke za izbor jastuka. Osobama koje pate od hroničnog bola u vratu ili imaju spondilozu vratne kičme obično se preporučuje anatomski profilisan jastuk (ergonomski jastuk) od memorijske pene ili lateksa, srednje tvrdoće. Takav jastuk drži vratni deo kičme u pravilnom položaju cele noći.
Ako spavate na strani, uverite se da je jastuk dovoljno širok da podupre i glavu i vrat, a po mogućnosti i deo ramena. Ulošci za vrat (valjkasti jastuci) mogu se koristiti dodatno ili u kombinaciji, pogotovo kod spondiloze – oni ispune prostor ispod vrata dok ostatak glave leži na ravnijem jastuku. Putni (horseshoe) jastuci oko vrata korisni su za održavanje vrata pravo u sedećem položaju (npr. u avionu), ali za spavanje noću birajte radije standardne ortopedske jastuke. Važno je i redovno menjati jastuk – pena i drugi materijali vremenom gube potporu ili se deformišu. Ako primetite da se budite s bolom u vratu koji popušta kasnije tokom dana, moguće je da je vreme za novi jastuk. U principu, menjajte jastuk svakih par godina ili kada više ne zadržava svoj oblik. Kompletnu ponudu jastuka možete videti OVDE.
Radno vreme:
Ponedeljak – Petak-08:00-20:00h
Subota – 08:00-16h
Nedelja – zatvoreno
Telefon i e-mail:
